Општина Стара Пазова се издвојила се као један од најзначајнијих индустријско-логистичких центара у региону Срема. Ипак, упркос снажној економској активности и присуству великих домаћих и страних компанија локално тржиште рада се суочава са низом изазова модерног доба, од потребе за дигиталним вештинама до бриге о најрањивијим групама. Све су то закључци анализе “Status quo”, урађене у оквиру међународног пројекта "Диверсификација тржишта рада у индустријским градовима дунавског региона кроз унапређену сарадњу актера и усклађивање вештина, у циљу подршке локалним транзицијама и промоције дугорочног одрживог развоја" - SteelCityZen, који се спроводи у оквиру Interreg VI-B Програма за Дунавски регион 2021-2027, а финансира се средствима Европске уније.
Више о самом пројекту можете наћи на линку.
Анализа постојећег стања тржишта рада у Старој Пазови је урађена је са циљем да се прегледају тренутно стање и перспективе економског развоја Старе Пазове као и да се јавност информише о даљим активностима пројекта.
Стубови локалне економије: Индустрија, трговина и логистика
Резултати анализе указују да прерађивачка индустрија представља најважнији сектор у Старој Пазови. Чак 35,13% свих запослених у општини, односно 9.356 људи, ради у овом сектору који бележи стални успон. Било да је реч о домаћим породичним фирмама које се баве пластиком, дрветом и металом, или о великим страним инвеститорима из аутомобилске и прехрамбене индустрије, изазови су заједнички: како пронаћи стручни кадар и одговорити на захтеве дигитализације.
Треба поменути и трговину и логистику.
● Трговина запошљава скоро 23% радне снаге. Иако стабилна, ова грана се бори са честим променама запослених и потребом за радницима који владају дигиталним алатима и вештинама.
● Транспорт и складиштење запошљавају више од 10% радника, потврђујући стратешки положај општине. Ипак, овде се највише осећа недостатак возача и оперативаца.
Сва три сектора карактерише убрзана дигитализација и све већа потражња за техничким знањима, што захтева озбиљан приступ преквалификацијама.
Образовање као мост ка будућности
У Старој Пазови је највише мештана средњег образовања, чак 61,64% становништва старијег од 15 година. Унутар тог сегмента су најзаступљенији четворогодишњи стручни профили (више од 70%), што потврђује снажну усмереност ка занатима и техничким занимањима. Међутим, и поред овог високог процента, постоји приметан јаз између онога што се учи у школи и онога што савремено тржиште рада данас тражи.
Занимљиво је да жене чешће имају високо образовање него мушкарци, али су истовремено бројније и у групи оних без завршене школе. Док 17,23% грађана има факултетску или вишу диплому, око 4,35% је оних без завршене основне школе, што указује на потребу за додатном подршком у описмењавању и преквалификацији најугроженијих.
Свакодневни живот и “зелена” шанса
Напредак се не мери само бројем фабрика, већ и квалитетом живота. Анализа показује да постоје разлике у комуналној опремљености, нарочито у водоснабдевању између центра и периферних насеља и да постоји више од 2.000 корисника услуга Центра за социјални рад што указује на несигурне приходе у заједници.
Срећом, Стара Пазова у “зеленој агенди” види велику прилику. Са више од 1.300 предузећа и 4.000 предузетника, постоји огроман потенцијал за увођење енергетске ефикасности и развој нових, “зелених” занимања која ће чувати животну средину и потенцијално отворити нова радна места.
Пут ка одрживој будућности
Иако Стара Пазова има снажну базу и стабилну динамику, њен прави успех зависиће од тога колико успешно повезује привредни раст са социјалном правдом. Решење лежи у интегрисаном приступу, јачању веза између образовања и тржишта рада, подршци малим предузећима и бризи о сваком појединцу.
Спроведена анализа служи као прецизна мапа пута која омогућава да будуће стратегије не буду само списак лепих жеља, већ конкретни одговори на стварне потребе привреде и грађана.
Бољим разумевањем потреба заједнице, пројекат SteelCityZen ће стремити да у наредном периоду заједно са локалном заједницом креира циљане мере и активности које ће директно смањити јаз између тржишта рада и вештина грађана, градећи тако отпорнију локалну економију.
