Opština Stara Pazova se izdvojila se kao jedan od najznačajnijih industrijsko-logističkih centara u regionu Srema. Ipak, uprkos snažnoj ekonomskoj aktivnosti i prisustvu velikih domaćih i stranih kompanija lokalno tržište rada se suočava sa nizom izazova modernog doba, od potrebe za digitalnim veštinama do brige o najranjivijim grupama. Sve su to zaključci analize “Status quo”, urađene u okviru međunarodnog projekta "Diversifikacija tržišta rada u industrijskim gradovima dunavskog regiona kroz unapređenu saradnju aktera i usklađivanje veština, u cilju podrške lokalnim tranzicijama i promocije dugoročnog održivog razvoja" - SteelCityZen, koji se sprovodi u okviru Interreg VI-B Programa za Dunavski region 2021-2027, a finansira se sredstvima Evropske unije.
Više o samom projektu možete naći na linku.
Analiza postojećeg stanja tržišta rada u Staroj Pazovi je urađena je sa ciljem da se pregledaju trenutno stanje i perspektive ekonomskog razvoja Stare Pazove kao i da se javnost informiše o daljim aktivnostima projekta.
Stubovi lokalne ekonomije: Industrija, trgovina i logistika
Rezultati analize ukazuju da prerađivačka industrija predstavlja najvažniji sektor u Staroj Pazovi. Čak 35,13% svih zaposlenih u opštini, odnosno 9.356 ljudi, radi u ovom sektoru koji beleži stalni uspon. Bilo da je reč o domaćim porodičnim firmama koje se bave plastikom, drvetom i metalom, ili o velikim stranim investitorima iz automobilske i prehrambene industrije, izazovi su zajednički: kako pronaći stručni kadar i odgovoriti na zahteve digitalizacije.
Treba pomenuti i trgovinu i logistiku.
● Trgovina zapošljava skoro 23% radne snage. Iako stabilna, ova grana se bori sa čestim promenama zaposlenih i potrebom za radnicima koji vladaju digitalnim alatima i veštinama.
● Transport i skladištenje zapošljavaju više od 10% radnika, potvrđujući strateški položaj opštine. Ipak, ovde se najviše oseća nedostatak vozača i operativaca.
Sva tri sektora karakteriše ubrzana digitalizacija i sve veća potražnja za tehničkim znanjima, što zahteva ozbiljan pristup prekvalifikacijama.
Obrazovanje kao most ka budućnosti
U Staroj Pazovi je najviše meštana srednjeg obrazovanja, čak 61,64% stanovništva starijeg od 15 godina. Unutar tog segmenta su najzastupljeniji četvorogodišnji stručni profili (više od 70%), što potvrđuje snažnu usmerenost ka zanatima i tehničkim zanimanjima. Međutim, i pored ovog visokog procenta, postoji primetan jaz između onoga što se uči u školi i onoga što savremeno tržište rada danas traži.
Zanimljivo je da žene češće imaju visoko obrazovanje nego muškarci, ali su istovremeno brojnije i u grupi onih bez završene škole. Dok 17,23% građana ima fakultetsku ili višu diplomu, oko 4,35% je onih bez završene osnovne škole, što ukazuje na potrebu za dodatnom podrškom u opismenjavanju i prekvalifikaciji najugroženijih.
Svakodnevni život i “zelena” šansa
Napredak se ne meri samo brojem fabrika, već i kvalitetom života. Analiza pokazuje da postoje razlike u komunalnoj opremljenosti, naročito u vodosnabdevanju između centra i perifernih naselja i da postoji više od 2.000 korisnika usluga Centra za socijalni rad što ukazuje na nesigurne prihode u zajednici.
Srećom, Stara Pazova u “zelenoj agendi” vidi veliku priliku. Sa više od 1.300 preduzeća i 4.000 preduzetnika, postoji ogroman potencijal za uvođenje energetske efikasnosti i razvoj novih, “zelenih” zanimanja koja će čuvati životnu sredinu i potencijalno otvoriti nova radna mesta.
Put ka održivoj budućnosti
Iako Stara Pazova ima snažnu bazu i stabilnu dinamiku, njen pravi uspeh zavisiće od toga koliko uspešno povezuje privredni rast sa socijalnom pravdom. Rešenje leži u integrisanom pristupu, jačanju veza između obrazovanja i tržišta rada, podršci malim preduzećima i brizi o svakom pojedincu.
Sprovedena analiza služi kao precizna mapa puta koja omogućava da buduće strategije ne budu samo spisak lepih želja, već konkretni odgovori na stvarne potrebe privrede i građana.
Boljim razumevanjem potreba zajednice, projekat SteelCityZen će stremiti da u narednom periodu zajedno sa lokalnom zajednicom kreira ciljane mere i aktivnosti koje će direktno smanjiti jaz između tržišta rada i veština građana, gradeći tako otporniju lokalnu ekonomiju.
